U posjeti kod Petra Cedica - Rere

Prije nekoliko godina sam cuo od Milosa Tubica tada nastanjenog u Igalu a danas u Sapcu o Reri koji je dao neprocjenjiv doprinos u razvijanju SVL. Tada sam u svojoj masti zamisljao kako bi mogao izgledati ta ziva legenda koji je odgojio stotine kvalitetnih SVL , koji je ucinio bezbroj posjeta i nesebicno dao bezbroj savjeta za uspjesno odgajanje SVL. Rera je na sebe skrenuo paznju kod mnogih odgajivaca a verovatno je za sada jedini koji je bio u Australiji kaogost-instruktor kod tamosnjih odgajivaca SVL. Tada ni u snu nisam mogao zamisliti da cu ga nekada sresti!Ta cast mi se ukazalazahvaljujuci Miodragu Stosicu. Bio sam u vec davno dogovorenoj posjeti kod Rokina krajem decembra. Obisli smo nekoliko odgajivaca koji su vec tada imali uparene golubove koji su izgledali sjajno pred nastupajucu sezonu. To su nezaboravne slike u mom pamcenju. Tada je Rokin predlozio da posjetimo velokog i cuvenog RERU koji zivi  u komsilukui odgaja SVL par stotina metara u njega. Naravno da se takav poziv ne dozivljava cesto , a ni u snu odbija. Tako da smo sledeceg dana imali za mene nezaboravnu posjetu. Docekao nas je Peter Cedic - RERA u svom vrijednom dvoristu pred suncem obasjanim golubarnikom. Dan je bio veoma lijep i suncan , neobican za to doba godine. Pretvorio sam se u oko i uho da bi upio sto vise podataka koje bi mogao prenijeti na sajt. Trudio sam se da budem neprimjetan dok su razgovarale dvije legende Zarkovacke u odgajajnu SVL. Mozda vise necu imati priliku da budem u drustvu takve dvije VELICINE. Zapamtio sam jednu tada izrecenu misao od Rere otprilike ovako mi je rekao " ...moras nauciti tvoje golubove da oni znaju sta ti od njih trazis-ocekujes, a ne da oni neznaju sta ti zelis i da ih besomucno svakodnevno teras da lete...." Kao odlika svih velikih golubara i on je velikodusno ponudio par SVLda ponesem u Svedsku,  ja sam se zahvalio i ljubazno nazalost odbio za neki drugi put. Na rastanku sam prihvatio poziv da dodjem na leto i da teramo njegove golubove kada budu u punoj letackij kondiciji. Pokusali su Zarkovacki golubari da me zadrze jos jedan dan u njihovom drustvu, imao bi i tekako sta vidjetii i cuti od njih, ali neki nemir u mojoj pustolovnoj dusi me vukao na put. Nesto toplo je grijalo moje srce koje je zudilo ka Banja Luci ! ZAHVALAN sam golubarima sa Zarkova na ukazanom gostoprimstvu, vidimo se na leto.

Jadranko 20060414